Jagoda
Jagoda je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). U plodu se nalazi oko 60 % vode, može biti i do 12 % šećera kao i vitamina C od 24 – 97 mg %. Cveta više puta u godini i služe kao biljke indikatori za ispitivanje virusa.
Agroekološki uslovi za proizvodnju jagoda:
Temperatura:
Jagoda izmrzava na temteraturi od -15 °C do -18 °C. Ako nema snežnog pokrivača, naročito pri kraju zimskog perioda kada otopli, strada i na – 5°C do – 7 °C . Cvet jagode izmrzava na – 2 °C . Tokom vegetacije najbujniji porast je pri temperaturama od 20- 24 °C.
Voda:
Usled nedostatka vlage u zemljištu, korenov sistem se nedovoljno razvija u površinskom delu zemljišta: ne formiraju se stoloni na stablu, usled čega se smanjuje bujnost i rodnost, a plodovi su sitni i neupotrebljivi. S obzirom da se jagoda sadi u vrlo gustom sklopu i ima veliku lisnu masu, preporučena vlažnost zemljišta je 75 – 80 % PVK. Biljkama je potrebno navodnjavanje početkom cvetanja, tokom zrenja i po završetku svih berbi.
Zemljište:
Za proizvodnji jagode najbolja su peskovito-ilovasta zemljišta i zemljišta bogata organskim materijema (humusom). Zemljišta moraju biti dovoljno duboka i drenirana. Najpovoljnija kiselost je od pH 4,6 – 6,4. Loše predkulture za jagodu su grašak, paradajz, beli krompir, repa i kukuruz jer sve kao i useve napadaju iste štetočine.
Izbor položaja za podizanje zasada jagode
Za jagodu su najpovoljniji oni položaji koji nisu izloženi vetru i akumulaciji hladnog vazduha. Za rane sorte najbolji su južni položaji, gde se ne javljaju kasni prolećni mrazevi jer je na njima omogućeno ranije sazrevanje ploda za oko 10 dana u odnosu na severne položaje. Severne i istočne položaje treba korisititi za srednje stasne, a severne i ravničarske površine za kasne sorte jer one obično kasnije cvetaju i nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva.
Priprema zemljišta za sadnju jagode:
Zemljištu se mora popraviti struktura, uništiti korovi, rigoluje se na dubinu od 30 cm i na kraju ravna. Pre rigolovanja, ako je zemljište nedovoljno plodno, dodaje se oko 15 – 20 t/ha stajskog đubriva. Ako je zemljište siromašno humusom potrebno je uneti 30-40 t/ha stajskog đubriva ili se u prethodne dve godine gaje i zaoravaju biljke za zelenišno đubrenje. Pri đubrenju organskim đubrivima, dodajemo 300 – 600 kg NPK 5:20:30.
Razmnožavanje jagode:
Jagode se mogu razmnožavati semenom, kalemljenjem, delenjem žbunova i stolonima. Seme posejano u baštensku zemlju, kojoj se doda pesak i kompost, počinje da klija nakon 12 – 15 dana. Kalemljenje jagoda se obavlja kada želi da se otkrije prisutnost virusnih oboljenja. Žbunovi se dele kod sorata krupnijeg ploda i mesečarki koje ne daju stolone. Razmnožavanje stolona ja najrašireniji način razmnožavanja jagoda. Po pravilu, na svakom članku (nodusu) se razvijaju adventivni pupoljci koji daju stablo s lišćem i korenov sistem, sadnicu.
Sadni materijal jagode:
Sadnice bi trebalo da budu sveže, zdrave s dobro razvijenim korenovim sistemom i sa najmanje 3 – 5 razvijenih listova. Pre sadnje, sadnicama se skraćuju žile i potapaju se u smesu zemlje i goveđeg stajnjaka ili u hormon za bolje ožiljavanje. Za letnju sadnju koriste se sadnice proizvedene u prethodnoj godini, a sade se u drugoj polovini jula. https://zelenihit.rs/proizvodi/seme-sadni-materijal/sadnice-jagoda/
Berba i skladištenje jagode:
Berba sorti mekog ploda obavlja se pre punog zrenja, a plod sorti čvrstog ploda bere se u punom zrenju. Berbu treba obaviti ujutro posle pada rose i posle podne, kada je slabiji intezitet sunčevog zračenja i kada se plod rashladi. Trajanje berbe zavisi o sorti ali prosečno se beru svakog drugog dana. Pakuju se u male otvorene plitke letvarice i u skladištu čuvaju pri temperaturi od 0 °C.
