Zašto je dobra fizička aktivnost?

Sigurno često čujete da je fizička aktivnost korisna za telo, ali da li ste znali koliki uticaj ona može da ima da se osećate dobro i pozitivno?

Pravilna i kontinuirana fizička aktivnost ne samo da je dobra za telo, već i popravlja raspoloženje i utiče na pokretanje pozitivnih misli koje mogu da vas pokrenu da donesete ispravne životne odluke koje ste dugo odlagali ili da krenete u realizaciju nečeg što ste oduvek želeli.

Ona je važan segment u svakom periodu razvoja, a posebno je korisna za stariju populaciju. Fizička aktivnost jedan je od osnovnih preduslova za pravilan rast i razvoj dece. Koliko je ona važna za očuvanje zdravlja govori i alarmantni podatak da je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upravo fizičku neaktivnost smestila na 4. mesto rizičnih faktora koji uzrokuju smrt u svetu.

 

 

Fizička aktivnost kao jedan od najvažnijih faktora za održavanje zdrave telesne težine, ali i za sprečavanje različitih bolesti

Fizička neaktivnost počinje vrlo brzo da ostavlja posledice, povećavajući rizik od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Sedentaran način života jedan je od glavnih faktora za razvijanje „budućih bolesti”.

Napretkom tehnologije, većina stvari nam je lako dostupna, a kućni poslovi su olakšani pa je sve manje potrebe da se krećemo da bismo nešto obavili. Nekada se veš prao na ruke, radili su se teški fizički poslovi i ljudi su bili celog dana veoma aktivni. Danas se mnogima posao svodi na sedenje za računarom, a više ne moramo da izlazimo iz kuće ni da bismo kupili namirnice, zahvaljujući online kupovini i mogućnosti dostave robe.

Kada bi osoba koja u proseku napravi 10.000 koraka dnevno, ali se ne bavi nikakvim sportom tokom samo dve nedelje smanjila kretanje na minimum, tako da ne pravi više od oko 1.500 koraka dnevno došlo bi do vidljivih posledica. Osim što bi joj se povećala telesna masa i obim struka, ta osoba bi počela da gubi mišićnu masu uz značajan pad forme. Pored promene telesne težine, posle dve nedelje ovako neaktivnog života, osoba bi počela slabije da reaguje na hormon insulin, što je simptom koji može da uzrokuje razvoj dijabetesa.

Ono što je olakšavajuća okolnost je što bi svi ovi negativni efekti nekretanja “nestali” čim su se vratili svojim zdravim navikama, ali treba imati na umu kolika je opasnost od dugotrajne fizičke neaktivnosti.

Fizička aktivnost pozitvno utiče na:

• Bolje zdravlje
• Više energije
• Smanjenje stresa
• Jačanje kostiju i mišića
• Bolji balans, snagu, gipkost i pokretljivost
• Oblikovanje tela
• Postizanje i održavanje zdrave težine
• Bolji društveni život

 

Kako da znate koliko ste zaista fizički aktivni?

„Jasno je dokazana veza imeđu količine (obima) fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou i korisnih efekata za zdravlje kod odraslih osoba. Osobe koje su fizički neaktivne mogu imati štetne efekte na zdravlje. Osobe koje su niskoaktivne (ispod 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno) imaju blage pozitivne efekte na zdravlje. Osobe koje su umerenoaktivne (učestvuju u 150 do 300 minuta aktivnosti nedeljno) imaju

značajne pozitivne efekte na zdravlje, dok osobe koje smatramo visoko fizički aktivnim (više od 300 minuta aktivnosti nedeljno) imaju dodatne pozitivne efekte na zdravlje. Nije poznata gornja granica fizičke aktivnosti u minutima nedeljno iznad koje prestaju dodatne koristi po zdravlje. Različite vrste fizičkih aktivnosti mogu imati različite zdravstvene efekte,“ navodi se u Vodiču za zdrave životne navike, prof. dr Sergeja M.Ostojića, profesora Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu.

Kako da budete još aktivniji?

Kad god možete idite stepenicama umesto liftom.

Gde god da ste krenuli gradskim prevozom, izađite nekoliko stanica ranije. Ako idete automobilom, parkirajte se malo dalje nego obično.

Ako radite iz kancelarije, pomerite štampač tako da svaki put morate da ustanete da biste uzeli ono što ste odštampali. Ukoliko nije neophodno da imate pisani trag nekog dogovora, nemojte kolegama slati mejlove, ustanite i prošetajte se do njihovog stola ili kancelarije.

Ako radite od kuće, pravite pauze svakih 45 minuta. Ustanite sa stolice, protegnite se, uradite nekoliko kratkih vežbi u stojećem stavu, poput toga da se savijete i prstima dotaknete pod ispred sebe ili stanete u čuvenu pozu ćirilčnog F i rotirate gornji deo tela dok donji deo ne pomerate.

Budite aktivni preko vikenda, šetajte se, vozite bicikl, sređujte kuću.

Aktivirajte se, jer je fizička aktivnost najbolji poklon koji sebi možete da darujete.

 

Uspeh je zbir malih napora, ponavljanih iz dana u dan.

Naša najveća slabost leži u odustajanju. Najsigurniji način za uspeh uvek je u tome da treba da pokušamo još jednom.