Ako ukucate u Google prednosti i nedostaci rada od kuće, dobićete gomilu stranica koje obrađuju ovu temu. Da se razumemo odmah na početku, svi smo mi različiti, pa tako i naše percepcije svega oko nas. Danas je baš Jovana Miljanović objavila tekst o lekcijama koje primenjuju Uspešni ljudi, koji je bio inspiracija za ovaj koji sledi.

Imam utisak da ljudi prosto ne žele da čuju drugu stranu priče, jer im je tako lakše da zamišljaju kako je svima bolje nego njima samima. S druge strane kidišu oni koji jedva čekaju da čuju neku lošu vest i da se njome naslađuju, kao super, ipak je dobro što sam ovde gde jesam i ne radim ništa po pitanju bilo kakve promene.

Najmanje je onih koji će iz svakog teksta izvući suštinu, i koristiti je da promene sebe i sopstvene navike.

Ja nisam pisac, niti bloger, više volim da se izjašnjavam kao strastveni čitalac.

Ali jedno je sigurno, naša subjektivna percepcija je jedino što uzimamo u obzir prilikom izjašnjavanja, izvođenja i donošenja zaključaka. I ovo sve je naravno moja subjektivna percepcija.

ZAR SU I ONI LJUDSKA BIĆA?

Nikad neću zaboraviti one dečije momente, ono zaprepašćenje kad vidiš nastavnika, koji ti predaje u školi, u nekom restoranu sa svojom suprugom ili medicinsku sestru, koja radi u lokalnom domu zdravlja, pa je sretneš kod zubara. Istina, nisu to baš samo dečiji momenti, i sad mi se to ponekad dešava. Zato što zaboravljamo da smo svi mi ljudi i kao takvi imamo svoje potrebe, strahove, želje, idemo na razna dešavanja, kuvamo, jedemo, idemo na plažu, vozimo se autobusom ili izlazimo uveče.

PREDSTAVA TEBE

Ali ljudi te doživljavaju onako kako im se predstaviš, tačno onako kako im se prikazuješ na društvenim mrežama, zamišljaju da su na istim mestima i tako sanjare po ceo dan. A vreme ide. Vreme neumitno teče. Vreme se ne vraća. A ti si tu gde si bio i pre godinu dana. Jasno je da nisu svi ambiciozni, ali svi moraju biti svesni da smo ovde gde jesmo, i to sad, ne sutra, ne juče. Mi smo tu, ovog momenta. Ali i dalje čekamo. I ništa ne radimo. I to ne valja. To nikako nije dobro. Mnogi mi zavide što radim kao Virtuelni Asistent i što sam kod kuće, sa decom. Ali da vam kažem jednu tj više stvari jednom za svagda.

RAD PORED MALIH LJUDI

Rad od kuće ima mnogobrojne prednosti, koje su znatno veće u odnosu na nedostatke, ali ima i njih, a naročito kad imate i decu.

Možda će me neki pogrešno shvatiti, deca za mene jesu obaveza. Opet moje subjektivno razmišljanje-mislim da su za svakog obaveza. Neki ih ni nemaju upravo iz tog razloga, jer ne žele obavezu. Pored toga što ih volimo najviše na svetu i što ćemo im uvek oprostiti šta god da urade, jer smo mi ipak roditelji, deca zaista iziskuju mnogo vremena, napora i truda, ako ti je cilj da im kolko-tolko usadiš neke moralne vrednosti, koje danas gube na značaju, ali koje će im se isplatiti kroz ceo život.

PODRŠKA

Nikad ne bih dospela tu gde sam sad, da nisam imala podršku roditelja, konkretno mislim na baka servis, koji je neprocenjiv, iako mu mnogi pripisuju loše osobine. Opet ću biti subjektivna-niko bolje ne može da vaspita moju decu od moje mame i moje svekrve. Da, dobro ste pročitali. Ovim razbijam još jednu predrasudu, a to je sveprisutni i na sva zvona ozloglašeni odnos svekrva-snajka. Opet će se neko uhvatiti za to što kažem da mi decu vaspitaju babe, ali na to više ne obraćam pažnju, jer iako sam decu rodila sebi i suprugu, a ne babama, to ne znači da treba da budu svaki dan, ceo dan samo sa nama. Ne, ne treba i to odgovorno potpisujem. Ja ne želim da moja deca budu ovisna o meni. Ne želim da im trebam 24/7. Oni znaju da ću uvek biti tu za njih, ali želim da od njih stvorim sposobne ljude, koji će umeti da se snađu u životu. Zbog njih, a i zbog sebe odvajam vreme i za druge stvari koje me isto tako ispunjavaju u životu, pored dece.

Neke mame će me razumeti, neke naravno neće, jer su možda imale loša iskustva, ali pošto sam ja lično imala samo dobra iskustva i u trudnoći, i na porođaju, i u odnosu sa suprugom, i u odnosu sa njegovim roditeljima. Tako reći, ništa me nije ometalo. Ili sam ja to tako napravila.

Danas ne bih mogla da zamislim da radim, a da mi dete od 6 meseci ide u jaslice, kao što je to praksa u zapadnom svetu. Kod nas je kao drugačiji sistem, tzv. bolji sistem, jer imamo fore godinu dana porodiljskog odsustva, ali ko još ima sreće da ima tu privilegiju, sem možda 5% zaposlenih žena u državnom sektoru?

NISAM TU, IAKO ME VIDIŠ DA SEDIM

Sve zaposlene majke znaju šta znači raditi na poslu i opet raditi kod kuće. One nezaposlene, znaju samo kako je raditi po kući, a one koje su zaposlene, a nisu majke, apsolutno nemaju predstavu kako je to kad posle posla, koji ti obezbeđuje finansijsku sigurnost ili bar podmiruje osnovne zahteve, prioneš na sve one kućne poslove, koji sami od sebe iskrsavaju. A samo one žene, koje su ujedno i majke, a rade od kuće, znaju koliko može biti naporno biti, a u stvari ne biti kod kuće.

BAŠ SVE TEČE KAO PO LOJU

Subota – Možda ćete se i zapanjiti, ali moja kuća se usisava samo jednom nedeljno, pri tom mislim na celu kuću, ne računajuči brzinsko usisavanje kuhinje ručnim aspiratorom posle svakog obroka. Dakle, sutra me čeka generalka.

Nedelja – mi nekako uvek ostane za peglanje veša, mada me to jako nervira, ali šta sad. Ništa nije idealno.

Ponedeljak – Brisanje prašine i prozora

Utorak – Džogiranje, ali ne po keju, već po kući

Sreda, četvrtak i petak – uglavnom neki dvorišni poslovi, okopavanje bašte sa povrćem, bašte sa cvećem, sakupljanje trave, spremanje zimnice u letnjem periodu-da sad ne nabrajam šta to sve spremam… Kao što se u narodu kaže Uvek ima posla kad živiš na selu i imaš dvorište.

A DECA?

Sa decom provodim bar 9 sati dnevno. Da, punih 9 sati + noć, koju ovde ne računam. A kako? Pa ne baš izuetno lako, ali se uklapam.

Svi oni nabrojani poslovi mi oduzimaju 2 sata dnevno, uključujući i pripremu ručka, koji se uvek krčka sa strane, i sprema uz još neki kućni posao. To često ume da bude problem, jer kad se nečemu ne posvetiš 100%, ne možeš očekivati brilijantan rezultat. Ali i u ovakvim slučajevima postoje rešenja, koja sad neću spominjati, ali samo da znate da ne trošim novac dodatno na popravke. To su već neke kulinarske tajne, koje možete naći na nekom drugom sajtu.

Elem, ja sam uvek tu za njih. Buđenje, doručak, zabavište za starije dete u trajanju od samo 4 sata i to naravno ne preko leta, igra u dvorištu, 1-satno kafenisanje sa drugim mamama, dok se deca igraju, ručak i kućni posao, popodnevna dečija dremka i onda baka-servis do večere.

Moj rad se svodi na rad u periodu njihovog spavanja 1-2 sata i 3-4 sata predveče.

Odavno sam prestala da radim noću, jer noćni rad ne samo da loše utiče na san, već i na kompletan sutrašnji dan.

I na kraju da se razumemo, ja ne želim da gradim karijeru po svaku cenu, niti želim da žrtvujem sopstvenu porodicu, ali moj poslovni uspeh je moja najveća satisfakcija, pored toga što sam majka, a ta uloga ne može da se meri ni sa čim.

Sve žene treba da se ostvare na onim poljima, na kojima se osećaju najbolje. Na poljima koje im donose osećaj sreće i ispunjenosti. Ali, to ne znači da moraju da biraju samo jednu stvar. Sve se može uklopiti, ako zaista radiš na tome.